Prelom zuba je veoma neprijatna pojava, a polomljen zub je čest problem sa kojim se susreću stomatolozi u svakodnevnoj praksi.
Razlozi preloma zuba su različiti, kao i mesto i način preloma.
Naime, kada se pominje polomljen zub, najčešća je asocijacija na neku povredu. To jest fizička ili mehanička sila koja je uticala na to da se manji ili veći deo zuba polomi. Najčešći razlozi ovog tipa povrede su:
Lomljenje zuba može nastati i kao posledica nekih loših životnih navika, kao što su:
Jedan od najčešćih razloga pojave lomljenja zuba jeste karijes.
Karijes dovodi do promene strukture zuba. Kada bakterije prođu kroz gleđ, koja je najtvrđa barijera, dospevaju do dentina gde se karijes širi mnogo većom brzinom, podminirajući delove gleđi koji u ustima deluju zdravo. Ispod, na oko zdravog sloja gleđi, dolazi do slabljenja zubne supstance usled nepostojanja dentinske strukture. Otpornost zuba je manja i zub postaje skloniji pucanju, odnosno lomljenju. Takvi zubi više nisu otporni na bilo kakvu silu žvakanja kao što su bili dok su bili zdravi. Prelom zuba se u tom slučaju vrlo brzo desi i to konzumiranjem hrane koju svakodnevno koristimo u ishrani.
Vrlo je bitno naglasiti da zubima kojima je izvađen živac, odnosno izvršen endodontski tretman, prestaje ishrana zubne supstance iz pulpe. Takvi zubi po pravilu postaju krti, porozni i skloniji nastanku preloma. Iz tog razloga bi bilo potrebno da se svaki endodontski tretiran zub naknadno ojača, postavkom kočića u kanalu korena, čime se u velikom procentu smanjuje mogućnost preloma.
Subjektivni simptomi koje oseća osoba kojoj je polomljen zub su sledeći:
Terapija polomljenog zuba zavisi od veličine dela zuba koji se zalomio ali i od mesta na kome se linija preloma nalazi. Takođe, vrlo je bitno utvrditi da li postoji karijes u regiji gde je došlo do preloma zuba, kako bi se pravilno pristupilo rešavanju problema.
Karijes se mora u potpunosti ukloniti pre bilo kakve rekonstrukcije zuba!
Ako je deo krunice zuba naprsao ili neki njen manji deo slomljen (okrnjen zub) stomatolog defekt sanira u odnosu na veličinu nedostajućeg dela. Ukoliko je polomljen mali deo krunice dovoljno je malo brušenje i poliranje tog zuba. U takvim situacijama pacijenti najčešće nemaju nikakvih simptoma.
Kod nekih većih preloma, gde je odlomljen deo gleđi i dentina, terapija se sastoji u rekonstrukciji kompozitnim ispunima, ukoliko je to moguće, ili drugim dentalnim nadoknadama kao što su inleji, onleji, bezmetalne keramičke krunice ili fasete.
U nekim situacijama, kada je zub endodontski lečen, se može desiti da nemamo dovoljno zubnog tkiva za koje ćemo pričvrstiti za krunicu, pa se tada pristupa ojačanju i nadogradnji izgubljenog tkiva. Nadogradnja može biti napravljena, tj. izlivena od metala, ili se može direktno modelovati u ustima, fiberglas kočić. Na ovako pripremljen i ojačan ostatak zuba cementiramo krunicu ili neku drugu protetsku nadoknadu.
Vrlo često prelom zuba može zahvatiti i koren što iziskuje kompleksniji pristup. Na korenu se može javiti horizontalna, kosa i vertikalna fraktura. U zavisnosti od linije i dubina preloma terapija može biti konzervativna, hirurška ili kombinovana.
Ukoliko je pukotina preloma toliko velika da se širi u pulpu, preporučuje se lečenje kanala korena, i nakon toga dodatno ojačanje zuba.
Kod dvokorenih zuba može doći do preloma dela zuba kada je neophodno vađenje jednog korena, ta intervencije se zove disekcija zuba. Tada se ojačanje i krunica oslanjaju na preostali koren.
Vađenje zuba je poslednji i najradikalniji korak kom se pribegava tek onda kada drugi načini terapije nisu mogući. To je najčešće slučaj kada je linija preloma duboko ispod nivoa desni u regiji korena zuba, ili ispod mesta račvanja korenova zuba. U takvim situacijama se savetuje ugradnja implantata kako bi se što pre nadomestio zub koji nedostaje.
Ukoliko se polomljeni zub ne sanira na vreme i ne preduzme odgovarajuća terapija posledice mogu biti različitog stepena i intenziteta.
Jedna od najčešćih komplikacija polomljenog zuba jeste infekcija zuba. Ona se može proširiti na okolna meka tkiva i kost, i dovesti do nastanka apscesa zuba. Kada dođe do infekcije zuba, usled preloma, javljaju se bol visokog intenziteta kao i osetljivost prilikom žvakanja.
Može se javiti bol na tople i hladne nadražaje kao i loš zadah.
Jaki i zdravi zubi imaju manju verovatnoću da puknu, pa budite sigurni da ukoliko obraćate pažnju na higijenu zuba i odlazite na redovne kontrolne preglede kod stomatologa, smanjujete mogućnost nastanka problema.
Prelom ne možemo u potpunosti predvideti, ali možemo da smanjimo verovatnoću pojave preloma, tako što ćemo učiniti sledeće:
Kada primetite da je došlo do lomljenja zuba, odnosno nedostatka dela zuba u ustima, potrebno je da se odmah obratite svom stomatologu.
Stomatolog će jasno videti polomljen zub, ali i utvrditi stepen i nivo preloma zuba detaljnim kliničkim pregledom i analizom rendgen snimka. Tako će prelom zuba biti blagovremeno saniran i time predupređene eventualne komplikacije, poput bola, infekcija i slično.
pročitaj još…
