Pitanja i odgovori

Šta je implant?

Implant je titanijumski vijak (šraf) koji se ugrađuje u alvelarnu kost sa kojom srasta. Čini zamenu za koren izgubljenog zuba i osnov za izradu protetskog rada.

Koje su prednosti implanta?

Prednost implantološke terapije su mnogostruke, prvenstveno u biološkom smislu.
Implantom se vraća funkcija kosti a samim tim i funkcija mišića, sprečava se atrofija (propadanje ) kosti, ne bruse se prirodni zubi, poboljšava se funkcija i estetika stomatognatog sistema.

Kada se implanti mogu protetski iskoristiti?

Ukoliko se u hirurškoj fazi ugradnje implantata postigne zadovoljavajuća primarana stabilnost implantata, moguće je odmah postaviti protetsku nadoknadu, krunicu ili most.

Da li može doći do odbacivanja implantata?

Uz pravilnu indikaciju, dobro planiranje i korektan hirurški postupak, odbacivanje implantata je veoma retka pojava.
Uspešnost implantološke terapije je 97%.

Ukoliko su zubni implanti, kao i protetski rad kasnije, izvedeni prema pravilima struke, i ukoliko se pravilno održava higijena implantata, smatra se da implant može doživotno uspešno funkcionisati.

Da li je ugradnja implantata bolna?

Ugradnja implanta se izvodi uz primenu lokalne anestezije i potpuno je bezbolna za pacijenta.

Šta je oseointegracija?

Oseointegracija predstavlja period vrema u kom implant srasta sa alveolarnom kosti, tj. vreme od hirurške postavke implanta u kost do mogućnosti njegovog opterećenja suprastrukturom.

Kod kojih osoba je moguće ugraditi implantat?

Vrlo je mali broj oboljenja koje onemogućavaju ugradnju implantata. Ne postoji starosna granica za implantološku terapiju, koja se ne radi kod osoba mlađih od 18 godina, zbog nezavršenog rasta i razvoja viličnih kosti.

Da li je zub dvojka povezan sa sinusima? Zub mi je kvaran, pukao je i od tada imam problem sa sinusima.

Projekcija vrha korena lateralnog sekutića, ili dvojke, u gornjoj vilici, se ne nalazi u blizini maksilarnog sinusa ( sinusa koji se nalazi u gornjoj vilici ). Vrh tog zuba je bliži podu nosne šupljine, tako da komplikacije zapaljenja na vrhu korena koje se u toj regiji najčešće javljaju su vezane za pojavu otoka, bola i fistule na vrhu korena, neposredno ispod spoljašnjeg dela nosne šupljine.
Postoje, naravno, i sinusi koji se prostiru više nego uobičajeno, pa dolaze i do vrhova korenova gornjih četvorki, premolara, pa čak i delova korenova trojki, ali izuzetno retko. Ukoliko se u projekciji vrhova korenova zuba koji su u kontaktu sa sinusom razvije infekcija, zapanjenje sinusa tog tipa se naziva dentogeni sinuzit. On je najčešći kod prvih i drugih kutnjaka gornje vilice.
Ukoliko sve ove faktore uzmemo u obzir, mogućnost pojave sinuzitisa usled infekcije na vrhu lateralnog sekutića je svedena na minimum. Da bismo tačno utvrdili uzrok sinuzita neophodno je uraditi dodatne rendgen snimke,odnodsno 3D snimak gornje vilice. Takodje je neophodno obaviti i klinicki pregled i na taj način ustanoviti stanje svih ostalih zuba i isključiti ih kao razlog nastanka sinuzitisa.

Srdačan pozdrav,
Dr Gavrilov

Moja devojčica na donjem stalnom sekutiću ima žutu, okruglu, jasno ograničenu
fleku (ne liči na karijes). Čini mi se da je ona u dubini zuba, koji je na dodir gladak,
oko nje je sve belo i normalno. Zub je ne boli, čak nije još u potpunosti ni izrastao.
Mislim da je ova fleka ovde već duže vreme bez drugih simptoma. Dete nije
koristilo tetracikline niti sam ih ja koristila u trudnoći, drugi stalni sekutić je beo.
Šta bi ovo moglo da bude?

Bele ili žute mrlje na stalnim zubima nisu retka pojava. Različiti su uzroci koji
dovode do njihovog nastanka. Neki od najčešćih su fluorizacija, odnosno preterano
unošenje fluorida, najčešće putem vode, u prvih 7-8 godina. Zatim
demineralizacija, kao početna faza u nastanku karijesa, koja se vrlo često može
videti nakon skidanja fiksnog ortodontskog aparata, u vidu beličastih okruglih polja
usled otežanog održavanja higijene tokom nošenja ortodontskih bravica. I kao treći
najčešći razlog je hipomineralizacija, i ona je najverovatnije uzrok pojave žute
tačkice kod Vaše ćerke. Najčešće se pojavljuju na zubima koji prvi niču, prvim
kutnjacima i centralnim sekutićima. Promena se u tom slučaju dešava u toku
razvoja stalnih zuba, a najčešći razlog je smanjeno deponovanje, najčešće
kalcijuma, u strukturu zuba.
Ono što je za Vas i Vašu devojčicu bitno je da to svakako nije karijes. Površina zuba
je intaktna, neoštećena, tako da u najvećem broju slučajeva ne zahteva nikakav
tretman od strane stomatologa. Jedini razlog za uklanjanje takve promene može
biti estetske prirode, a to se svakako ne preporučuje u tom uzrastu.

U mojoj porodici ima dosta parodontoze. Da li je genetika presudna i na koji način
da vodim računa o zubima da mi se ovo ne desi?

Genetika, naučno je potvrđeno, igra značajnu ulogu u nastanku i razvoju
parodontopatije. Međutim, ona nije jedini uzročnik. Nepravilan položaj zuba,
nedostatak pojedinih zuba, otežano ili loše održavanje oralne higijene su još neki od
faktora koji doprinose parodontopatiji. Zavisno od faze u kojoj se nalazi,
parodontopatija se može različito tretirati. Najbitinije je da se redovnim posetama
stomatologu prati stanje i u skladu sa savetima stomatologa primenjuje adekvatna
terapija.

Poštovani, prije godinu dana sam stavila šest (6) zubnih navlaka. Osjećala sam od
samog početka da to nije dobro urađeno jer su zubi PREOSJETLJIVI na hladno i
toplo, međutim sad se pojavio gnoj. Nemam hrabrosti da ponovo odem zubaru, ne
znam sta me ceka. Niti znam da li uopšte istom zubaru da se obratim. Hoće li mi
skidati navlake, je l’ proces bolan i kakav je uopšte proces?

Simtomi koje imate ukazuju da je neophodna detaljna analiza i klinički pregled.
Potrebno je da uradite digitalni opt-snimak posle čije analize i kliničkog pregleda
možemo tačno da odgovorimo na sva vaša pitanja.

Da li je bitno koju pastu za zube koristite u prevenciji karijesa?

Neophodno je da pasta za zube, pored svih sastojaka, sadrži fluoride. Najveći broj
pasti za zube za odrasle sadrži istu koncentraciju fluorida (1450 ppm). Međutim,
pored paste za zube, dobra četkica za zube, kao i pravilna tehnika pranja imaju isti,
ako ne i veći značaj u prevenciji karijesa.

Koliko su česte alergije na anesteziju prilikom vađenja zuba?

Jedan od osnovnih principa u savremenoj stomatologiji je bezbolna intervencija,
odnosno korišćenje anestezije. Anestezija se u stomatologiji koristi svakodnevno.
Od popravki zuba, lečenje kanala korena, vađenja zuba, i svih oralno-hiruških
intervencija. Anestetici koji se koriste su najčešće na bazi lidocain-a, mepivacain-aarticain-a. Svi anestetici koji se mogu naći na našem tržištu su klinički ispitani, sa
višegodišnjom, može se reći i višedecenijskom primenom. Alergijske reakcije na
njih su izuzetno retke, ali su svakako moguće. Mogu se manifestovati na različite
načine, najčešće su u vidu crvenila, otoka sluzokože ili kože. Veoma je važno reći
da je anafilaktička reakcija najkomplikovaniji oblik alergijske reakcije. Svaka
stomatološka ordinacija mora da poseduje set medikamenata i opreme za hitnu
interveciju, odnosno ukazivanje prve pomoći kod pojave znakova teže alergijske
reakcije.

Moja mama (81) ima pojačano lučenje pljuvačnih žlezda. Sve pretrage su urađene
na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i sve je u redu. Štitna žlezda i hormoni
takođe. To je počelo pre desetak meseci. Ima totalnu protezu koju izbegava da
nosi. Bila je kod interniste i on nije mogao da pomogne. Ona po ceo dan i noć pljuje
nešto penasto, teško je i njoj i meni to gledati i slušati. Pije lekove za pritisak:
presolol, norvasc, ksalol za umirenje. Čitam na internetu o ovom problemu, ali niko
ne daje odgovor. Da li je moguće da nema leka za ovu anomaliju?

Stomatološki fakultet u Beogradu je kod nas ustanova sa najvišom referencom u
stomatologiji. Ukoliko na fakultetu nije pronađen uzrok problemu vaše majke, vrlo
je moguće da uzrok nije poreklom iz usne duplje, odnosno da je nemogućnost
nošenja proteze samo posledica nekog drugog obolenja.

Odlučila sam se na fiksnu protezu i imam užasne komplekse zbog toga. Znam da
postoje i silikonske i keramičke, ali u konsultaciji sa svojim stomatologom dogovorili
smo se da budu metalne bravice. E sad, kako da se ja oslobodim tog kompleksa (a
zaista mi proteza treba, pošto može da se uradi dosta sa njom, i biramo namerno
fiksnu pošto su prethodne nastradale, jer sam ih sama skidala i nista nije urađeno).
I još jedno pitanje: da li to boli dok se stavlja i da li će da boli tokom nošenja?

Postavljanje fiksnog aparata je bezbolna intervencija. Nakon postavljanja potreban
je jedan kratak period adaptacije, i naravno dobro održavanje higijene usta i zuba.
Što se tiče kompleksa nošenja proteze, fiksne proteze se nose određeni ograničen
vremenski period i potrebno je da shvatite da je to za Vaše dobro. Odnosno, ukoliko
ne budete nosili protezu, vaši zubi će ostati u sadašnjem nepravilnom položaju, što
vam može stvoriti kompleks koji će vas pratiti mnogo duže.

Volela bih da izbelim zube, pa bih htela Vaš savet da li to da uradim, a problem je
sledeći: na gornjim jedinicama i dvojkama imam sitne bele plombe (na mestima
gde se dodiruju jedinica i dvojka, dakle sa obe strane), a na donjim dvojkama imam
prebojenosti koje su blago smeđe boje (na zidovima ka trojkama). Ne znam šta će
biti sa tim prebojenostima i plombama ukoliko izbelim zube nekom od metoda koje
se rade kod stomatologa. Plašim se kako će sve to da izgleda.

Izbeljivanje zuba spada u domen estetske stomatologije, i samim tim pristup ovoj
temi treba da bude sveobuhvatan. Pre bilo kakve intervenije potrebno je da Vaš
stomatolog izvrši kompletnu analizu stanja u ustima i da Vam na osnovu toga
preporuči ili ne izbeljivanje, odnosno da Vam predoči eventualan uspeh tretmana.

Poštovani doktore imam jedno pitanje , pre godinu dana sam kod maksiofascijalnog
hirurga operisao cistu koja se nalazila u gornjoj vilici. Međutim, ove godine počeo je
da mi otiče obraz, a rana da me boli, dva dana bude tako i onda se povuče? Šta
može biti? Zahvalan unapred na odgovoru.

Neophodno je da odete kod maxillofacijalnog hirurga, koji vas je operisao i da
njemu iznesete svoje probleme. Posle kliničkog pregleda i rendgenskog snimka, vas
hirurg ce vam uspostaviti dijagnozu i dalji plan terapije.

Boli me zub u donjoj vilici, a problem je što imam slabe vilične zglobove, a vilicu mogu da otvorim svega 2cm. Plašim se da tokom vađenja zuba može doći do preloma vilice. Da li postoji tehnika koja se primenjuje da do preloma vilice ne dođe kod ljudi sa ovakvim problemom?

Poštovani,

Prelom donje vilice, kao komplikacija vađenja zuba, je izuzetno retka pojava. Pre same intervencije, vađenja zuba, neophodno je uraditi rendgenski snimak, nakon čije analize se planira način i tehnika vađenja zuba. Intervencija se izvodi uz primenu lokalne, sprovodne anestazije i potpuno je bezbolna.

Srdačan pozdrav!

Zanima me otkud može dolaziti do užasnog zadaha iz usta iako se vodi redovna higijena usta i zuba?

Razlozi nastanka neprijatnog zadaha mogu biti različiti.

Najčešći su:

loše održavanje oralne higijene
gastrointestinalni problemi
kserostomija (suvoća usta koja je prouzrokovana smanjenim lučenjem pljuvačke)
neka fiziološka stanja, kao što je menstrualni ciklus
Redovna higijena usta i zuba nisu jedini faktor koji doprinosi svežem i prijatnom zadahu. Vrlo često u ustima se, i pored pravilnog održavanja oralne higijene, mogu sresti razliciti parodontalni problemi (parodontalni džepovi) koji pojedincu nisu vidljivi, kao i karijesi koji se nalaze ispod starih plombi, a koji se stomatološkim pregledom mogu otkriti.

Od gastrointestinalnih problema, najčešći su problemi sa varenjem u želucu, odnosno vraćanjem hrane, refluksom. Kod osoba koje imaju divertikulume u jednjaku se po pravilu uvek sreće neprijatan zadah. Potrebno je naglasiti da i pojedine vrste hranjivih namirnica mogu da proizvedu neprijatan zadah, jako začinjena hrana, određene vrste povrća itd.

Suvoća usta (kserostomija) je možda i najčešći problem kod osoba sa neprijatnim zadahom. Ona može biti različitog porekla. Vrlo često je razlog povećan stres u svakodnevnom životu, nedovoljno unošenje tečnosti u organizam, korišćenje različitih lekova, različiti metabolički poremećaji, kao i određene navike u ishrani. Usled smanjene količine pljuvačke, smanjuje se odbrambena sposobnost usne duplje, dolazi do razvoja više vrsti bakterija koje direktno uzrokuju neprijatan zadah.

Na kraju, zadah iz usta se kod nekih osoba ženskog pola javlja i u toku menstrualnog ciklusa, najčešće kao posledica hormonskog disbalansa.

Poštovani, sin ima dve i po godine i ima početak cirkularnog karijesa (beličaste
mrlje na zubima). Zahvaćene su gornje jedinice i dvojke. Niko neće da radi bilo
kakvu intervenciju u njegovom uzrastu a plašim se da će to kasnije uznapredovati i dete ostati bez zubića. Hvala!

Beličaste mrlje na mlečnim zubima predstavljaju demineralizaciju gleđi zuba, odnosno početnu karijesnu leziju. Beličaste promene nastaju kao posledica unošenja slatke hrane ili napitaka, pre spavanja, ili još češće u toku noći, kada se detetu umesto vode daju zaslađeni čajevi ili sokići. Kod male dece je dobro održavanje oralne higijene često teško izvodljivo, zato je neophodno posebno voditi računa o režimu ishrane, odnosno o kontroli unošenja šećera pred spavanje. Kod mlečnih zuba, generalno, cirkularni karijes predstavlja problem zbog građe zuba, njihove veličine, same lokalizacije karijesa i blizine živca.
Ukoliko se na mlečnim zubima nalaze samo beličaste prebojenosti, a ne i karijesne šupljine, postoji određena verovatnoća da je poboljšanjem održavanja oralne higijene i korekcijom načina ishrane moguće usporiti dalja oštećenje zuba. Generalizovane beličaste mrlje se iz navedenih razloga ne saniraju kod stomatologa, osim onih zuba koji stvaraju bolove ili neke druge komplikacije

Ono što Vi možete da učinite za svoje dete je da kontrolišete kada i u kojim količinama jede slatkiše. Osim smanjenja količine slatkiša, bitnija je učestalost kojom ih konzumira. Na primer, ako dete jede čokoladu, najgore za zdravlje zuba je da je gricka ceo dan kockicu po kockicu. Tako pH vrednost usne duplje konstantno osciluje u relativno kratkom vremenskom periodu. Naizmenično se dešavaju procesi demineralizacije i remineralizacije, dok ne prevlada nizak pH, odnosno kisela sredina koja odgovara bakterijama. Tada preovlađuju procesi demineralizacije, narušava se struktura gleđi i to je uvod u nastanak karijesa.
Ako dete voli da pije sokove, polako pokušajte da mu izbacite tu naviku tako što ćete sokove razblaživati sa vodom postepeno sa sve većom količinom.
Detetu zube morate Vi prati koliko god da se buni. Možete ga pustiti da se zabavi, a onda Vi dovršiti pranje zuba. Deca ne znaju da doziraju pritisak na zube niti na koji način bi trebalo da ih pravilno operu, a najčesće samo žvaću četkicu. Uveče nakon pranja zuba pred spavanje, dete ne treba da jede.
Na našem tržištu postoje preparati, odnosno paste koje su indikovane i u slučajevima demineralizacije gleđi zuba tj. pojave belih mrlja. Upotrebljavaju se tako što se nakon pranja zuba redovnom dečijom pastom, zaštitna pasta nanosi suvim prstom na zubne površine gde treba da stoji određeno vreme. Zatim se ispljune nekoliko puta i ne ispira vodom. Nakon ovog postupka ne treba da se konzumiraju hrana i piće 30 minuta. Najbolje je da se to kod dece uradi pred odlazak na spavanje. S obzirom da je Vaše dete malo i teško da će mirovati potrebno vreme, dovoljno će biti da pastu ispljune nekoliko puta i da je ne ispira vodom. Podrazumeva se da nema obroka nakon ovog postupka.

Moramo, na kraju, i da Vas upozorima da pojava beličastih mrlja na zubima može predstavljati ozbiljan problem ukoliko se ne koriguju loše navike vezane za ishranu. Naime, u najmlađem uzrastu, nakon nicanja mlečnih zuba, dolazi do naseljavanja bakterija na površini zuba, odnosno do formiranje određene oralne flore. Ona može imati manji ili veći kariogeni potencijal, u zavisnosti od tipa bakterija koje se tu nalaze. Ta oralna flora ostaje u ustima i nakon nicanja stalnih zuba, naseljava ih, i kod dece sa većim bakteriogenim potencijalom vrlo brzo dolazi do pojave karijesa i na stalnim zubima.

Nadamo se da smo Vam bar malo pojasnili ono što ste želeli da znate vezano za beličaste mrlje na mlečnim zubima. Ukoliko budete imali još nedoumica, ili nekih pitanja slobodno nam se obratite.

Dr Marija Ivančević