Amalgamske plombe – ili tzv. sive tj. crne plombe – i njihova primena u stomatološkoj praksi je tema koja najčešće izaziva oprečna mišljenja, kako među stomatolozima, tako i u opštoj populaciji. Iako spada u materijale koji imaju verovatnu najdužu primenu u stomatologiji, amalgam je takođe materijal koji svojim svojstvima izaziva i niz kontraverznih pitanja, na koje ni stomatološka struka često nema jasan odgovor.
Amalgami predstavljaju leguru tečne žive sa jednim ili mešavinom više čvrstih metala. Po svom sastavu dentalni amalgami su legura žive sa srebrom, kalajem, bakrom i eventualno cinkom.
Da bi se bolje shvatila istorija amalgamskih plombi, neophodno je opisati njihov razvojni put, koji seže daleko u prošlost. Ovako izgleda hronologija upotrebe amalgamskih plombi odnosno njihovih preteča:
Primena amalgamskih plombi je u startu prouzrokovala niz kontraverzi, pa su čak jedno vreme bile i zabranjene. Nakon preovladavajućeg mišljenja o neškodljivosti, ponovo su dozvoljene kao medicinsko sredstvo. Od njihovog nastanka, pa do kraja 20. veka neprestano se radi na poboljšavanju dentalnog amalgama, odnosno na smanjenju loših karakteristika.
Mešanjem žive sa amalgamskom legurom dobija se dentalni amalgam i taj proces se naziva trituracija. Od svih komponenti dentalnog amalgama, živa je ta koja privlači najviše pažnje, pre svega zbog svojih hemijskih karakteristika koje ispoljava kada se nađe u slobodnom, nevezanom obliku u velikoj količini, a koje su uglavnom svima poznate. Poslednja kontraverza vezana za amalgam vezuje se za otpuštanje žive iz amalgama. Međutim, dokazi i potvrde o bezbednosti upotrebe dentalnih amalgama su brojni. Do dana današnjeg ne postoje dokazi koji potvrđuju da je živa iz amalgamskih plombi uzročnik nekog oboljenja, iako postoje brojni podaci o poboljšanju opšteg stanja pacijenta nakon uklanjanja amalgamskih ispuna iz usta.
Živa u dentalnom amalgamu učestvuje u stvaranju veza u amalgamskom kompleksu. Te veze su vrlo stabilne i pokazuju vrlo visoke karakteristike otpornosti na čvrstoću. Kovalentne, jonske i veze koje se stvaraju između metala se teško raskidaju, i samo vrlo veliki pritisak ili visoke temperature mogu potencijalno prouzrokovati pucanje plombe. U toku žvakanja pritisci od 200 MPa i veći su vrlo česti, i takva sila, sa trenjem koje se javlja u takvim slučajevima, može da izazove generisanje određene toplote. Postoje teorije koje tvrde da u takvim slučajevima (u toku životnog veka jedne amalgamske plombe) može doći do otpuštanja žive iz amalgama. Ukoliko bi to bio slučaj, ako bi osoba imala 12 amalgamskih plombi u ustima, količina žive oslobođene u toku jednog dana bila bi oko 1,7 µg, što je ekstremno mala količina.
Kada pričamo o alergijskim reakcijama prouzrokovanim dentalnim amalgamima, treba reći da svaka komponenta amalgama, kao i svaki restaurativni dentalni materijal može da prouzrokuje alergijsku reakciju. Međutim, hipersenzitivnost na živu je vrlo retka, pa čak i kod onih osoba koje imaju utvrđenu alergiju na živu, manje od 1% dovodi do pojave kliničkih manifestacija na živu prisutnu u amalgamskim plombama.
Poznate su i registrovane alergijske reakcije na amalgamske plombe. One su prisutne ne samo kod osoba koje u ustima imaju amalgamske plombe, već se sve više registruju kod osoblja stomatoloških ordinacija koje nepravilno rukuje sa amalgamskim plombama. Ukoliko se amalgam neadekvatno pripremi, može doći do udisanja isparenja žive, ili hipersenzibilizacije koja nastaje kao posledica nekorišćenja rukavica tokom pripreme i aplikacije amalgamskih ispuna. Kod osoba koje imaju amalgamske ispune ili tzv. “crne plombe”, alergijske reakcije se uglavnom ne mogu povezati sa alergijom isključivo na amalgame, već na prisustvo određenih metalnih komponenti u ljudskom organizmu. Takve osobe su najčešće senzibilisane i na nošenje ukrasnih metalnih predmeta na čitavom telu, tako da na vreme mogu da upozore svog stomatologa na potencijalne alergijske reakcije.
Zbog svih prethodno navedenih razloga, većina evropskih i razvijenih svetskih zemalja je učinilo određene korake u cilju smanjenja ili potpune zabrane korišćenja amalgamskih plombi. Tako je od 2008. godine u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj potpuno zabranjena upotreba amalgama. U drugim zemljama, kao što su Austrija, Nemačka i Finska, zabranjena je upotreba amalgama kod dece, trudnica, osoba koje imaju bubrežna oboljenja, osoba koje imaju metalne proteze u ustima i osoba koje su sklone autoimunim oboljenjima. U vanevropskim zemljama kao što su Japan i Kanada postoje vrlo slična pravila za korišćenje amalgama, dok je u SAD-u generalno dozvoljena upotreba amalgamskih plombi, s tim da svaka država ponaosob reguliše ovo pitanje. Tako npr. Kalifornija propisuje poseban formular koji pacijent potpisuje pre postavljanja amalgamskog ispuna.
Amalgamske plombe kao restaurativni materijal imaju mnoge pozitivne karakteristike:
S druge strane, amalgamske plombe imaju i određene nedostatke:
Uprkos svim navedenim negativnim karakteristikama, činjenica je da je dentalni amalgam ekonomičan i prilično pouzdan restorativni materijal, koji se sa velikom tradicijom donedavno koristio i kod nas. Međutim, restaurativni estetski stomatološki materijali u poslednjoj deceniji doživeli su svoj najveći razvoj. Danas se sa sigurnošću može reći da su svi oni nedostaci koje su ovi moderni materijali godinama pokazivali – a posebno na bočnim zubima koji trpe najveća mehanička opterećenja – prevaziđeni, čime su indikacije za primenu amalgamskih plombi svedene na minimum, odnosno može se reći da ih u praksi više i nema. Njihovo mesto uveliko preuzimaju kompozitne ili tzv. “bele” plombe zbog svojih brojnih prednosti.
Ukoliko ste kandidat za zamenu stare i uklanjanje amalgamske plombe ili imate problem sa karijesom, stojimo vam na raspolaganju za profesionalno i bezbolno plombiranje zuba najsavremenijim materijalima.
pročitaj još…
