Ukoliko dođe do destrukcije zuba karijesom ili mehaničkog oštećenja zuba – javlja se potreba za nadoknadom nedostajućeg dela zubne supstance. To se postiže plombiranjem zuba. Nekada se to radilo isključivo amalgamima odnosno „sivim plombama“, dok je danas potrebno ispuniti i visoke estetske zahteve. Materijali koji zadovoljavaju estetske kriterijume nazivaju se kompoziti odnosno „bele plombe“.
Potrebno je naglasiti da kada su se bele plombe pojavile na tržištu nisu imale dovoljno dobre mahaničke osobine. Zbog slabe otpornosti na pritisak njihova upotreba je bila ograničena. Postavljale su se isklučivo na prednje zube, na površine koje su vidljive prilikom govora i smeha, kao estetski ispuni. Za bočne zube, koji trpe znatno veće opterećenje, i dalje su se koristile amalgamske plombe isključivo zbog svoje trajnosti.
Decenijama unazad naučnici su radili na razvijanju materijala koji će zadovoljiti i estetski i funkcionalno. Tako da se danas u stomatologiji koriste kompozitni materijali koji imaju dobre mehaničke ali i izvanredne estetske osobine. Kombinovanjem sastava materijala dobile su se boje koje imitiraju sve slojeve građe zuba, ali i sve varijacije u njihovim bojama. Sastav kompozitnih plombi stomatolozima omogućava laku manipulaciju i oblikovanje anatomskih detalja zuba. Optičkim svojstvima imitiraju prirodni zub zbog čega se u potpunosti ili gotovo u potpunosti mogu uklopiti u preostali deo zuba i vratiti mu prirodan izgled.
Svi navedeni razlozi potisnuli su upotrebu amalgamski plombi u savremenoj stomatologiji. Mnoge zemlje su godinama unazad uveli i zabranu njihovog korišćenja, pre svega usled njihove štetnosti po životnu sredinu nakon uklanjanja, ali i zbog potencijalne štetnosti po zdravlje osoba koje ih imaju u ustima.
Kontaktirajte nas, zakažite pregled i sprečite razvijanje problema koje izaziva oštećenje zuba!
Autorka: dr Branka Matović
